„Kvira“ na jugoistoku Sardinije najveći je poligon NATO-a u Evropi. Od 1956. godine služi kako za vežbe vojnih snaga Alijanse tako i za testiranje i uništavanje oružja uključujući i rakete sa torijumom i projektile sa osiromašenim uranijumom. Žitelji okolnih sela decenijama umiru u tišini. Oboljevaju od istih bolesti od kojih i italijanski veterani sa Balkana – kancera limfnih žlezda, leukemije, kancera mozga, a prečesto im se rađa potomstvo sa urođenim teškim deformitetima. Lokalni javni tužilac Domeniko Fiordalizi prvi je javni tužilac koji se usudio da otvori istragu protiv jednog poligona NATO-a, a ovih dana sudu je predstavio optužnicu protiv 20 lica među kojima i deset generala i visokih oficira.
Marijela Kao, profesorka francuskog u penziji i predsednica Komiteta građana Dejtijamo bazi (Izbacimo baze), tvrdi da svi ratovi počinju na italijanskom ostrvu Sardinija.
– Trgovci oružjem prvo ovde isprobavaju svoju „robu“ i dovode klijente iz celog sveta. Oružje sa osiromašenim uranijumom (OU) prvo je isprobavano ovde, a onda na Balkanu i u Iraku… – objašnjava ona usporavajući automobil dok prolazimo pored Kvire, najvećeg poligona NATO-a u Evropi, osnovanog pre šest decenija.
U rano zimsko jutro krenula sam sa Marijelom Kao iz Kaljarija, sunčanog grada na južnoj obali Sardinije. Pravac: Lanuzei, gradić na visoravni zaronjenoj u maglu, 120 kilometara severno. Poligon Kvira je otprilike na polovini našeg puta.
Mestimično bez posebno uočljive ograde i sa diskretnim oznakama, Kvira je okružena idiličnim mediteranskim pejzažom sa maslinama, pomorandžama i narovima.
Poligon pokriva 130 kvadratnih kilometara jugoistočne obale ostrva. Sa jedne strane – put i sela u kojima su čitave ulice nastanjene bolesnim ljudima: Jercu, Perdasdefogu, Eskalaplano, Vilapucu, zaseok Kvira. Sa druge strane su – peščane plaže i Tirensko more koje Sardiniju deli od kontinentalne Italije…
Istorijsko suđenje
U Lanuzei treba da stignemo u 11 sati kada u tamošnjem okružnom sudu javni tužilac Domeniko Fiordalizi počinje da izlaže optužnicu protiv šest italijanskih generala i pet visokih oficira sa poligona i iz ministarstva odbrane.
Na listi optuženih su i tri univerzitetska profesora, jedan lekar, jedan bivši predsednik opštine, dva zdravstvena funkcionera i dva stručnjaka laboratorije Sgs, svetskog lidera za potvrđivanje kvaliteta, poznatog i u Srbiji…
Svih 20 optuženih tužilac tereti da su izbegavali da obelodane istinu o radioaktivnom i hemijskom zagađenju koji se šire iz Kvire… Žitelji okolnih sela decenijama umiru u tišini. Fiordalizi je prvi tužilac u svetu koji se usudio da otvori istragu protiv jednog poligona NATO-a.
Umrlo više od 300 vojnikaPrema procenama organizacije Vitime uranio (Žrtve uranijuma), u Italiji je do sada umrlo više od 300 vojnika i oficira koji su služili vojsku na poligonima u Italiji ili su bili u „mirovnim misijama“ NATO-a na Balkanu (Bosna i Kosovo), Iraku, Avganistanu i Somaliji. Iako je italijanska država već u više navrata osuđena da plati milionske odštete vojnicima u procesima pred administrativnim sudovima, ni treća po redu komisija italijanskog parlamenta za osiromašeni uranijum nije dala odgovor odakle dolaze bolesti vojnika i zašto dobijaju potomstvo sa teškim deformitetima. |
Za Marijelu Kao, Fiordalizijeva optužnica je potvrda da njena borba uz komitet Izbacimo baze nije bila uzaludna.
Sve počelo 2001.
Sve je počelo 2001. godine kada je postalo uočljivo da italijanski veterani sa Balkana i stanovništvo oko poligona Kvira umiru od istih bolesti: kancer limfnih žlezda, leukemija, kancer mozga, potomstvo sa teškim urođenim deformitetima.
– I ovde i na ratištima upotrebljavano je oružje sa osiromašenim uranijumom. Tako smo preko Balkana bolje shvatili šta nam se događa. Možda ćete i vi bolje shvatiti, ovde na Sardiniji, šta vam se događa – tamo na Balkanu – kaže Marijela.
| U prepunoj sali okružnog suda u gradu Lanuzei, na jugoistoku Sardinije, tužilac Domeniko Fiordalizi govorio je punih pet sati. Konačno je srušen zid ćutanja o bolestima i umiranju u okolini poligona Kvira, najvećeg kojim NATO raspolaže u Evropi. Atmosfera u sudnici je teška. Zbog pretnji, Fiordalizi i njegova porodica žive odvojeno, pod strogim merama obezbeđenja. Tužilac preko nedelje spava u kasarni, a žena i deca negde u Italiji. Lokalni mediji preneli su prethodnih dana da je ispod automobila sudije iz Lanuzeija dezaktivirana bomba. |
Prvih pet redova zauzelo je četrdesetak advokata dvadesetorice optuženih. U dnu sale je grupa stanovnika obližnjeg sela Perdazdefogu, dve bolesne žene iz sela Vilapucu, nekoliko pastira, penzionisana profesorka francuskog Marijela Kao, opštepoznata kao lider komiteta Dejtijamo bazi (Izbacimo baze), Mari-Klod Melis, majka vojnika Valerija, umrlog od kancera žlezda posle služenja na Kosovu i – novinari…
Fiordalizi čita listu imena petnaestoro dece rođene sa užasnim deformitetima u periodu od 1988. do 1992. godine u selu Eskalaplano, u neposrednoj blizini poligona. Među njima je i Marija Gracija, koja sa više od 20 godina ima telo petogodišnjeg deteta, deformisanu lobanju… Nikada nije progovorila, ni prohodala, niti se pomerila. Marija Gracija rođena je 1988. godine kada i većina dece sa teškim deformitetima u Eskalaplanu.
– Ovo nisu bajke već svedočenja…Član 32 italijanskog ustava garantuje svim građanima osnovno pravo na zdravlje – grmeo je tužilac Fiordalizi, a zatim izneo zastrašujuće statističke podatke.
Snimak koji je pred vama 30 novembra 1988. godine napravio je tehnički operator na poligonu, kapetan Đankarlo Karuši
U zoni koja neposredno okružuje poligon stanovništvo mu je prijavilo 167 slučajeva kancerogenih oboljenja od čega je njih 100 već umrlo. U Kviri, zaseoku Perdazdefogu, od 150 stanovnika čak 21 boluje od kancera limfnih žlezda.
– Tumori su desetkovali porodicu Vaka – podsetio je tužilac.
U kosi dece iz Perdazdefogu nađeni su tragovi uranijuma. U prostoru koji okružuje poligon, nezavisni italijanski stručnjaci, koji su veštačili za tužilaštvo, našli su visoko radioaktivni torijum u kostima 18 pastira umrlih u protekloj deceniji kao i u kostima ovaca. Prevedeno u procente 65 odsto pastira je umrlo od kancera i leukemije.
Oficiri morali da ćute
– Torijum je nađen u medu, mesu i mleku. Visoki oficiri i bivši komandanti poligona Kvira – generali Molteni, Ćeketi i Kvatroćioći – znali su da treba da ne znaju da je od 1986. do 2003. godine ispaljeno 1.187 raketa milan punjenih radioaktivnim torijumom i protivtenkovskih projektila tov sa azbestom – rekao je tužilac Fiordalizi pozivajući se na dokumenta zaplenjena u vojnim arhivama.
Poligon nije ni ograđen
– Komandanti vojnog poligona Kvira su ćutali, a zadatak im je bio da upozore građane da su izloženi radioaktivnoj opasnosti dok napasaju stoku, dok beru pečurke ili se šetaju po poligonu koji je bar trebalo da bude ograđen – naveo je tužilac Domeniko Fiordalizi.
| Početkom januara 2011. godine Sardinijom je kao bomba odjeknula vest o senzacionalnom izveštaju dvojice veterinara u kome se navodi da u zoni uz vojni poligon Kvira na jugoistoku ostrva postoji veliki broj ovaca i jagnjadi rođenih sa strahvitim deformitetima tela i glave, sa ušima umesto očiju, bez očiju ili sa jednim okom nasred glave, bez usta, sa više ili sa manje od četiri noge. Veterinari dr Đorđo Melis i dr Sandro Lorai uočili su da su stada bolesna tamo gde su od kancera bolesni i pastiri i članovi njihovih porodica. |
Izveštaj veterinara trebalo je da ostane tajna Ministarstva odbrane, ali ih je do njega došao Paolo Karta, novinar „Unione sarda“, dnevnika iz Kaljarija. Odmah po objavljivanju na prvoj stranici lista, okružni tužilac iz Lanuzeia Domeniko Fiordijalizi otvorio je istragu o Kviri, najvećem poligonu NATO-a u Evropi, osnovanom pre šest decenija. Istraga je došla do dokaza da je italijansko Ministarstvo odbrane 2008. godine organizovalo projekat istraživanja o ekološkom stanju na poligonu Kvira zasnovan na lažnim naučnim analizama kako bi se prikrila ekološka i zdravstvena katastrofa.
Marijela Kao, predsednica Komiteta građana Izbacimo baze, prva je reagovala na izveštaj Ministarstva odbrane 2008. godine tvrdeći da je reč o „umirujućoj piluli“ za javnost.
– Država štiti industriju oružja umesto zdravlje građana. U celoj priči ključna je zarada – kaže Kao i objašnjava da država iznajmljuje poligon zarađujući 50.000 evra na sat.
Obmane i laži firme SgsDr Đilberto Nobile i dr Gabrijela Fašani, dvoje hemičara Sgs-a, svetskog lidera za kontrolu kvaliteta, optuženi su da su falsifikovali nalaze o poligonu Kvira, menjajući datume, nameštajući rezultate i čak analizirajući uzorke koje su prethodno oprani. Dr Fašani je optužena i za obmanu jer je u junu 2009. godine u selu Perdazdefogu uveravala meštane da torijum u raketama milan nije opasan za zdravlje. |
Sa tri klijenta dnevno u proseku, država zaradi oko 1.200.000 evra dnevno. Sve do 2006. godine klijenti poligona nisu morali da preciziraju kakvo oružje isprobavaju, niti je bilo išta u vezi s tim proveravano.
Marijelu ne čudi da je italijansko Ministarstvo odbrane 2008. godine angažovalo upravo NAMS-u, koja je agencija NATO-a, da upravlja projektom istraživanja o stanja na poligonu Kvira. Tako su Ministarstvo odbrane i NATO zapravo sami sebe kontrolisali.
Najvažniji posao hemijskih analiza na „tenderu“ Ministarstva odbrane dobila je tada firma Sgs, sa sedištem u Ženevi, poznata i u Srbiji kao svetski lider za sertifikaciju kvaliteta. Sgs je preko lanca vlasničkih veza povezan sa proizvođačima raketa i oružja. Tužilac Domeniko Fiordalizi sklopio je slagalicu kada je utvrdio da italijanski Fijat drži 15 odsto vlasništva Sgs-a i da je u isto vreme u konzorcijumu sa proizvođačem oružja Finmekanika, koji kontroliše MBDA – proizvođača raketa milan sa radioaktivnim torijumom, godinama testiranim na Kviri.
Analize tužiočevih veštaka naknadno su pokazale da Sgs, kao i profesori Univerziteta u Sijeni nisu našli radioaktivni torijum u uzorcima zemljišta i biljaka iz Kvire jer ga nisu ni tražili.
Otrovana voda
Tužilac Domeniko Fiordalizi navodi u optužnici da je na kilometar i po od centra sela Perdadefogu, uz sam put, na vojnom lokalitetu Is Pibris, gornji tok reke Flumendoze pretvoren u „divlji“ vojni otpad u kome su nagomilani: velika količina azbesta, elektronska oprema, na stotine kamionskih guma, akumulatori, raketni upaljači, bakarni elementi za raketno navođenje i drugi delovi protivtenkovskih raketa koji sadrže otrovne materije.
Svakog 15. u mesecu na trgu Piaca del Karmine, ispred zgrade lokalne vlade u Kaljariju, okupi se grupa od oko dvadesetak ljudi koji traže zatvaranje vojnih poligona na Sardiniji. Posmatraju ih penzioneri koji sede na okolnim klupama ispod drveća oko statue Gospe od Karmela i možda neki državni funkcioner iza prozora masivnog zdanja oblasne vlade.
Na čelu protesta uvek je Mariela Kao, penzionisana profesorka francuskog, predsednica Komiteta građana Izbacimo baze.
| – Istraga i optužnica Domenika Fiordalizija pokazuju da građani, udruženi u komitete, mogu da izvedu pred sud vojno-industrijske imperije, taj strahovito moćni lobi koji upravlja državama, ponavlja Mariela Kao. |
Ako neko iz zgrade regionalne vlade jednog dana ipak reši da izađe na trg i sasluša ove ljude, čuće potresne ispovesti. Paola Sidi (40) ispričaće im da je 18 godina živela i radila u selu Vilapucu, čiji se vodovod snabdeva iz reke Flumendoze, zagađene na poligonu Kvira. Paola se teško razbolela pre 10 godina.
– Na poslu smo pili vodu iz vodovoda. Mislim da je to razlog. Previše je bolesnih. Ako prođete pored glavnog puta u Perdasdefogu samo duž 100- 200 metara naći ćete – petnaestoro obolelih. Bar dve stotine ljudi ide na hemoterapije – kaže Paola, koja je poput još četrdesetak sugrađana uzela advokata i predala tužbu.
Ona kaže da ima još ljudi koji su bolesni, ali ćute jer se boje da ne izgube posao na poligonu.
Otrovana vodaTužilac Domeniko Fiordalizi navodi u optužnici da je na kilometar i po od centra sela Perdadefogu, uz sam put, na vojnom lokalitetu Is Pibris, gornji tok reke Flumendoze pretvoren u „divlji“ vojni otpad u kome su nagomilani: velika količina azbesta, elektronska oprema, na stotine kamionskih guma, akumulatori, raketni upaljači, bakarni elementi za raketno navođenje i drugi delovi protivtenkovskih raketa koji sadrže otrovne materije. |
Mari-Klod Melis iz Kaljarija kaže da je njen sin Valeri umro je od raka žlezda (Hočkinova bolest) pošto je 1998. i 1999. godine služio u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu. Na zahtev drugova i porodice vojska nije prisustvovala sahrani, a na Valerijev kovčeg nije položena zastava Italije, jer mu država nikada nije odgovorila ni na jedno pitanje o municiji sa osiromašenim uranijumom upotrebljenoj na Balkanu.
– Posle smrti mog sina 2004. godine, tadašnji tužilac iz Kaljarija pokrenuo je istragu, ali je brzo odustao. Sada imam nade da će istina o uranijumskoj municiji, za koju se borio moj sin, izaći na videlo – kaže Mari Klod.
Od Hočkinove bolesti razboleo se i Paolo Floris. On je 1998. godine služio tada još obavezni vojni rok na poligonu Teulada, na jugozapadu Sardinije. Bolest je došla sedam godina kasnije. „Sakupljao sam ostatke oružja i municije na poligonu, bez ikakve zaštite. Američki marinci su imali maske, a naši oficiri su im se smejali. Primam terapije, ne kažu mi da sam izlečen“, kaže Paolo vidno iscrpljen. Država je odbila sve njegove zahteve za odštetu.
– Znao sam trojicu vojnika koji su služili na Balkanu. Umrli su. Dobili su neku odštetu, ne veliku. Ostali moji drugovi su ili umrli ili su bolesni – svedoči Paolo
Ostavite komentar