Bombardovanje kragujevačke fabrike Zastava tokom NATO agresije 1999. godine i dalje je delom obavijeno velom tajne kojom se možda kriju daleko teže posledice rata za radnike i žitelje najvećeg grada Šumadije. Javna je tajna da su svi radnici „Zastave“ koji su bili angažovani na uklanjanju radioaktivnih krhotina u krugu fabrike nastalih nakon bombardovanja NATO snaga umrli ili su teško bolesni od raka! Niko nikada nije odgovarao zbog toga što je bez specijalne radne zaštitne opreme radnike poslao u smrt.
– Stanujem u Kragujevcu par stotina metara od pogona fabrike Zastava koji su bombardovan 9. i 12. aprila 1999. godine. Moja supruga Snežana je 2006. godine umrla od raka, odnosno mikrocelularnog kancera pluća. Bila je dotle zdrava, majka dvoje dece, imala je sređen život, nikada nije pušila, odrasla je na selu. Kada sam pitao lekare zašto je došlo do obolevanja i tako naglog i ubrzanog širenja bolesti, doktorka mi je odgovorila da nije mogla da pomogne ni svom suprugu, ni bratu koji su umrli od iste bolesti – kaže Dragan Bataveljić, profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu.
Kakva je atmosfera u Kragujevcu govori i činjenica da nikada nijedan sindikat ili neki poslanik nisu javno prozvali Ministarstvo zdravlja zbog ćutanja o posledicama bombardovanja, ne postoji ni udruženje građana, veterana ili studenata koje se zainteresovalo za ovo pitanje.
Jedan bivši radnik Zastave, koji je i sam imao ozbiljne zdravstvene probleme, odbio je naš predlog za razgovor s obrazloženjem da je opasno govoriti o ovoj temi.
On je jedan od retkih Kragujevčana koji ne prestaje da javno proziva državu zbog toga što ćuti o zdravstvenim i ekološkim posledicama raketiranja fabrike Zastava.
– Mnogi radnici fabrike i građani učestvovali su u gašenju požara i raščišćavanju hala. Najveći broj njih su, nažalost, danas pokojni – dodaje profesor Bataveljić.
On podseća na ono što svi znaju, ali ćute, da su prilikom bombardovanja Zastave pogođeni transformatori iz kojih je u reku Lepenicu isteklo vrlo otrovno piralensko ulje. Zbog požara vazduh je bio zagađen još otrovnijim dioksinima, fozgenom koji spada u bojne otrove, metilhloridom itd.
– Piralen je iz Lepenice stigao u Moravu, a ova se uliva u Dunav tako da su vodotokovi zagađeni i naravno ta informacija se skriva. Kragujevčani nisu obavešteni u kakvoj sredini žive, niti zašto su odeljenja za onkologiju u bolnicama prepuna. Ministarstvo zdravlja nikada nije sprovelo epidemiološku studiju o tome – kaže profesor Bataveljić.
On upozorava da se time krše članovi 51 i 74 Ustava Srbije, koji garantuju “da svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na istinito, blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju i o pitanjima od javnog značaja”.
Sagovornik kaže da nije uspeo da sazna zvaničnu istinu o posledicama bombardovanja iako je pokušao da to učini. Kao član Gradskog veća u Skupštini grada Kragujevca Bataveljić je u toku 2002. i 2003. godine sa jednim kolegom sa Medicinskog fakulteta predložio da se Institutu za javno zdravlje “Batut” uputi zvanični zahtev za informaciju.
Predlog je jednoglasno usvojen, gradonačelnik je potpisao zahtev i poslao ga, ali od Instituta nikada nije stigao odgovor.
– Išao sam zbog toga u “Batut” više puta. Jednom sam dobio odgovor da upravo menjaju direktora, a drugi put je izgovor bio – krečenje – kaže profesor Bataveljić.
ARHIVA (2001.godina)
Posledice bombardovanja kragujevačke „Zastave“ znaće se tek za dvadesetak godina
NATO gađa, UN plaća
UNEP finansirao odnošenje otrovnih materija iz Kragujevca, ali je pitanje koliko je još piralena ostalo u zemlji i vodi
Stanovnici Kragujevca, industrijskog grada u srcu Šumadije, bili su svesni posledica već kad su prvi NATO projektili, u aprilu 1999. godine, počeli da padaju na fabriku „Zastava“. Pored činjenice da je zbog onesposobljavanja fabrike mnogo Kragujevčana ostalo bez posla, efekti koje je bombardovanje ostavilo na životnu sredinu i zdravlje ljudi još se ne mogu proceniti.
Naime, samo u krugu fabrike izgorelo je više od 95 tona razne robe, oštećena su postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a iz uništenih transformatora izlili su se naftni derivati i piralen.
– Već u prvom napadu 13. aprila su gađani svi fabrički pogoni i Komandni centar u „Lakirnici“, u kojoj su se nalazila dva transformatora. Njihovim uništenjem na pod i u tehnološke jame, u kojima je bilo oko 6.000 kubika vode, izlilo se oko 3.000 litara piralena – priča dr Branislav Nedeljković, rukovodilac projekata sanacije u „Zastavi“ Kragujevac.
 |
||||
 |
 |
Otrov putuje u Švajcarsku
– Cilj je bio da se najpre „Zastava“ očisti od piralena, pa se postavilo pitanje da li će on biti uništen ovde ili u inostranstvu. Pošto mi za to nemamo potrebnu tehnologiju , posao su na sebe preuzeli Nemci i Švajcarci. Sve je urađeno u skladu sa svetskim propisima o uništavanju opasnog otpada, a ovim ugovorom ćemo se mi osloboditi oko 250 tona toksičnih materija. Narod je skeptičan i svi se pitaju zašto bi jedna razvijena zemlja uopšte uvozila naše otrove, ali je to čisto poslovna stvar. |
|
|
|
||||
|
|
|||
|
||||
Prema Nedeljkovićevim rečima, prisustvo toksičnih materija su potvrdili i stručnjaci Ujedinjenih nacija, Gradski zavod za zaštitu zdravlja i Prirodno matematički fakultet Kragujevac, koji su na ovoj lokaciji vršili analize.
– Prilikom bombardovanja, većina piralena je iscurela u jame s tehničkom vodom. Ostatak je završio u podzemnim vodama ili u reci, jer prava ekološka procena stanja nije izvršena. Pretpostavljamo da je moguće da su se izvesne količine piralena zadržale u rečnim rukavcima i koritu reke Lepenice. Pošto je u tom periodu bilo mnogo poplava, piralena verovatno ima i u zemljištu pored reke.
Međutim, rađeno je malo analiza, a uzorci nisu bili ciljani. Zato sa sigurnošću možemo tvrditi samo da u tim uzorcima nisu nađeni tragovi PCB-a, ali ne i da ih nigde nema- kaže profesor Zoran Matović, upravnik Instituta za hemiju PMF Kragujevac.
Prema Izveštaju Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i životnu sredinu o posledicama NATO bombardovanja, uništeni delovi trafo-stanice, objekata i opreme, okarakterisani su kao otrovan otpad.
I rezultati misije UNEP, organizacije UN koja se bavi zaštitom životne sredine, pokazali su prisustvo piralena u tlu, a ističe se da su se sagorevanjem polihlorovanih bifenila, izgradila i druga izuzetno toksična jedinjenja. Zbog oslobađanja velike količine piralenskih ulja, kontaminirana je voda korišćena za gašenje požara, kišnica i značajne količine otpadnog građevinskog materijala, a nastali otpad predstavlja potencijalno žarište širenja zagađenja.
|
||||
|
|
Ugroženi i potomci
Izveštaj UNEP-a upozorava da su piralen i njegova jedinjenja sporo razgradivi, pa se nagomilavaju u masnom tkivu životinja i ljudi. Specijalnim merama zaštite, sprečeno je da radnici, koji su radili na raščišćavanju ruševina, dođu u dodir s otrovnim materijama. Međutim, još nije poznato koliko se otrova zadržalo u okolnom zemljištu i reci, pa se posledice po zdravlje tek očekuju. |
|
|
 |
|
|||
|
|
|||
|
||||
Rukovodstvo fabrike „Zastava“ Kragujevac je, u saradnji sa UNEP-om, pokrenulo nekoliko projekata sanacije posledica bombardovanja.
– „Kragujevac 2“ je prvi projekat sanacije koji smo sproveli u saradnji sa PMF-om. Odnosio se na dekontaminaciju vode, a finansirao ga je UNEP, jer je za njegovo ostvarenje bilo potrebno oko 250.000 evra. S tim sredstvima su radnici naše fabrike očistili jame i opremu, a oko 130 tona čvrstog otpada upakovano je u burad i kontejnere i čekamo da bude transportovano van zemlje – dodaje dr Branislav Nedeljković.
Nešto komplikovaniji posao obavljen je pri saniranju poda „Lakirnice“. Nemačka firma „ABB“, koja je posao dobila na međunarodnom konnkursu, preuzela je na sebe projekat „Kragujevac 1“. To je podrazumevalo podizanje celog poda u prostoriji gde se piralen izlio, a zatim stavljanje novog sloja betona preko njega.
I sa ove lokacije je oko 120 tona čvrstog otpada zapakovano u 1217 buradi i 20 kontejnera i čeka se njihovo odlaganje.
– Transport će, u saradnji sa UNEP-om, takođe raditi „ABB“ Nemačke, a preko Nemačke i Austrije, vozom će kontejneri biti otpremljeni u švajcarski grad Valorek, gde će biti spaljeni, zajedno sa ostacima dva uništena trafoa.
Dejan M. Andrić
Mi srbi smo surov narod jedni protiv drugih i to nam se životno sveti, Evo kako? Ne podržavamo jedan drugog u bilo čemu ,a pogotovo u nauci , najboli smo naučnici na svetu. Mi svoje pronalazače proterujemo iz Srbije i nauka nam se vraća na našu glavu iz inostranstva koju su razvili naši srbi. Od Tesle pa do danas ne želimo da se ujedinimo i budemo jako društvo i u Srbiji i u svetu i da svoje naučnike poštujemo i ulažemo novac u njihova dostignuća, a koja bi koristila prvenasveno za inovativni privredni razvoj i zapošljavanje omladine Srbije. N a taj način sami bi sebe zaposlili u svojoj državi Srbiji i mogli bi naši srbi investitori otvarati fabrike po svetu , kao što sada svet otvara fabrike u Srbiji. Sve smo sami SJEBALI IZ INATA I ZATO MORAMO TRPETI. Šta je strani investitor? U Nemačkoj , radnik košta 3000 evra. Investitor koji dođe u Srbiju plaća našeg radnika 500 evra, i to ako jje toliko. Ostane mu 2500. Od tih 2500 , plaća 800 evra za njegovog radnika u njegovoj zemlji koja ima socijalni program za narod. Taj radnik ne radi , ali dobro živi , bolje nego ovaj naš koji je i za njega zaradio. Investitoru sada ostaje 1700 evra i on to može da deli 850 evra njemu i 850 evra onom ko mu je omogućio da bude investitor kod nas. Osim toga mi smo mu dali i subvencije po 10 000 evra po radniku i sve ostale uslove po njegovoj želji. Ako nač investitor želi da otvori neki biznis i zaposli nekoliko radnika , to ništa ne važi. Eto to je naša buduća propast . Za opstanak našeg naroda treba mo podržavati jedan drugoga i ujediniti se u JEDINSTVVENU NAUČNU ORGANIZACIJU SRBIJE I DIJASPORE TESLINO JEDINSTVO I MOŽEMO BITI KONKURENTNI SVIMA U SVETU I POVRATITI NAUČNIKE SRBIJE U SRBIJU I POKRENUTI INOVATIVNU PROIZVODNJU. Pozdrav, akademik Ostoja Rajić maš. ing. pronalazač i predsednik .
Posstovani,
bez navodjenja izvora preneli ste moj tekst objavljen u frankfurtskim „Vestima“ 7 aprila 2014 kao prvi u seriji od pet nastavaka : http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/394492/Posledice-bombardovanja-Zastave-1-Pomrli-radnici-drzavna-tajna
Molim vas zato da korektno navedete izvor gde je tekst objavljen.
Ssaljem vam i link za Balkan Magazin koji je korektno preneo celu seriju. http://www.balkanmagazin.net/zdravlje/cid142-87562/posledice-bombardovanja-kragujevacke-zastave
Zahvaljujuchi vam, Natassa Jokich, Strazbur
dopisnik iz evropskih institucija
„Vesti“ (Frankfurt)
RTS-Radio Beograd1
Ako pojedinac ili cjelokupan narod ne zeli ili ne zna da se brani od unistavajucih faktora, to je licno njihov problem. Svakome je jasno da je NATO, bombardovanjem Srbije , imao dva osnovna cila : 1.) da narod i narastaj Srbije unisti na nacin koji je vremenski neprimjetan i da se na tom terenu nikada ne moze vise razvijati i zivjeti ljudska vrsta. 2.) da isproba svoja smrtonosna sredstva i da dokaze da je to nesto normalno, jer taj glupi narod ,niti zna niti shvata,niti hoce da se potrudi da razmisli o uzrocima bombardovanja Srbije na takav najsvirepiji i najpodliji nacin , tako idiotski i bezboznicki da su taj svoj sotonski poduhvat nazvali aktom milosrdnog andjela. .Mene cudi da u Srbiji zivi toliki broj zaglupljenih ljudi koji ili nece ili ne smiju da to otvoreno kazu “ u brk“ tom organizatoru takvog „andjela“ . Tada ste kao narod i predodredjeni da tako glupo polagano nestajete, ne znajuci zasto vas i ko vas brise sa ove planete. Mozda ce nam biti i bolje “ na onom“ svijetu. Samo i dalje cutite i ne zaboravite da je cutanje odobravanje.