„Stručnjaci“ tzv. SANU su „za“ GMO?!

Da li je zloglasna kompromitovana organizacija jugoslovenskih nazovi akademika,okupljena u tzv. SANU, na dvodnevnom skupu o GMO htela da pošalje pozitivnu sliku o genetski modifikovanim organizmima u ishrani, pred donošenja novog zakona o GMO, zapitali su se kritičari GMO ?

Iako deluje da je javnost skoro jednoglasno protiv i prodaje i proizvodnje genetski modifikovane hrane, isto tako deluje, sudeći prema izjavama ministara, da su vlasti spremne da izmene zakon i dozvole promet GMO. Sve češće se mogu čuti izjave kako Srbija mora da izmeni zakon ako želi u STO ili da konačno mora da se odredi prema GMO kao da već nije jasno da je protiv.

SANU optužena za lobiranje u korist GMO

U svetlu javne diskusije o GMO održan je i naučni skup “Genetički modifikovani organizmi – činjenice i izazovi” u organizaciji Odbora za čovekovu sredinu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.

Zamisao organizatora skupa, kako je tek na kraju organizator, akademik Marko Anđelković objasnio, bila je da samo određeni pozvani biolozi, genetičari i naučnici srodnih nauka prikažu svoje referate na temu GMO. Ispostavilo se, kako je u diskusiji primetio profesor Branko Radujković, da su svi bili ili prećutno ili otvoreno za GMO. On je naveo sedam naučnih radova objavljenih u ovoj godini koji negativno ocenjuju GMO, ali koji ni u jednom od 12 predavanja oni nisu ni spomenuti.

Radujković se osvrnuo i na zahtev organizatora da se u radovima ne iznose stavovi već samo činjenice, ali da niko nije ništa rekao ni o štetnosti GMO i hemikalija kojima se tretiraju te biljke za ljude i životinje, o podbacivanju prinosa GM biljaka i intelektualnoj svojini i vlasništvu nad patentima.

“Ovaj skup je namešten da se donese određen zaključak”, na kraju je Radujković faktički optužio SANU za lobiranje za GMO.

Ono što je posebno zabrinulo kritičare GMO je poruka ministra prosvete i nauke Tomislava Jovanovića na otvaranju ovog skupa, da od Srpske akademije nauka i umetnosti očekuje da pruži smernice Vladi Srbije kako dalje da postupa u rešavanju problema vezanih za primenu genetski modifikovanih organizmima u ljudskoj ishrani.

“Ako država bude donosila odluke na osnovu zaključaka sa ovog skupa onda ja nisam za takvu vladu”, reagovao je Miladin Ševarlić, agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

On je istakao i da ne mogu samo genetičari, pristrasni ili nepristrasni, odlučivati o tome da li će se uvoditi GMO u ishranu i proizvodnju u Srbiji.

Ko (treba da) odlučuje o GMO

Ovo je delom bio i odgovor na tvrdnju Alekseja Tarasjeva, predsednika Komisije za biološku sigurnost pri Ministarstvu poljoprivrede da se u javnosti vodi rasprava u kojoj učestvuju mahom ljudi koji nisu pozvani i koji ne znaju ništa o proceni rizika korišćenja GMO, te je pokazao spisak profesija i specijalizacija koje, prema njegovom mišljenju, mogu o tome raspravljati. On je ocenio i da je sadašnji zakon o GMO iz 2009. godine, inače izuzetno restriktivan, izazvao urušavanje sistema biološke sigurnosti usled nestručnosti jer dozvoljava kontaminaciju tako što kroz sistem može da prođe i uđe u zemlju nešto što nije testirano. Tarasjev je teoretičarima zavere poručio da je Srbija imala dobar zakon 2001. godine kojim je bio dozvoljen i promet i proizvodnja GMO, ali za osam godina niko nije dobio dozvolu ni za jedno ni za drugo. On je istakao da se u javnosti najčešće govori o tome da li su GMo štetni ili ne, odnosno za ili protiv.

„Ne može se dati univerzalan odgovor. Mora se odlučiti za svaki poseban slučaj u zavisnosti od planirane upotrebe, od toga gde će biti oslobođen i od modifikacionog događaja“, rekao je Tarasjev.

Prisvajanje kapitala

Takođe, kako je primetila Kosana Konstadinović, genetičar i član bioetičkog komiteta Srbije pri UNESCO, nije bilo reči o etičkoj strani genetski modifikovanih organizama, o tome kako su velike biotehnološke kompanije pokupovale sve institute i kompanije za oplemenjivanje biljaka i prisvajaju sav taj kapital, o polaganju prava na intelektualnu svojinu nad genetski modifikovanim organizmima dok istraživači ne dobijaju ništa i, na kraju, o ogromnim pritiscima na istraživače koji objavljuju negativne rezultate o GMO.

Navela je primer mikrobiologa Čapele koji je objavio rad u magazinu Nature o GM kukuruzu sa negativnim rezultatima, a koji je nakon toga bio prvi u istoriji tog uglednog naučnog časopisa koji je bio povučen.

Uspešne genetske modifikacije biljaka

Osim toga, na skupu se moglo čuti jako mnogo podataka o uspešnim i korisnim genetskim modifikacijama i njihovoj upotrebi u poljoprivredi, farmaciji, ekologiji itd. Profesor Ljubiša Topisirović, direktor Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je istakao da se 18 odsto zemlje na svetu obrađuje i da se obradiva površina smanjuje, a da će do 2050. godine na svetu biti devet milijardi ljudi zbog čega su potrebni veći prinosi. Tako je on naveo modifikaciju biljke kasava kojom se hrani 250 miliona Afrikanaca kojom je u njoj povećana količina minerala, a smanjena toksična supstanca koju ova biljka poseduje. Takođe je napravljena genetski modifikovana hrana koja sadrži vakcinu protiv hepatitisa B od koga pati oko 350 miliona ljudi u nerazvijenim zemljama.

Kao najveći problem i izvor sporova o GMO Topisirović je naveo ekonomske razloge. On smatra da su velike multinacionalne kompanije uložile ogromna sredstva u ovu nauku i žele da povrate novac. On se založio da se uvede princip odlučivanja za svaki pojedinačni tip modifikacije i naveo da se u EU razmišlja o pravljenju pasoša za svaki genetski modifikovani organizam koji izlazi na tržište.

Genetski modifikovane životinje

Marijana Vučinić profesor na Veterinarskom fakultetu objasnila je da, kako se danas ljudi plaše GMO, tako su se 1945. godine plašili gladi. U odgovoru na taj strah pokrenuta je industrijska poljoprivredna proizvodnja i intezivno stočarstvo koje je donelo svoje probleme. Pojavili su se ostaci hormona i antibiotika u hrani, kao i tehnopatije – bolesti koje nastaju zbog tehnološkog procesa proizvodnje. Kao jedan od problema pojavilo se i zagađenje životne sredine.

„Naučnici su uvideli način da reše ove probleme u GMO, posebno životinja. Najpoznatiji je pametni miš koji ima brži proces pamćenja i dugotrajniju memoriju i mladi miš kome je modifikovan enzim koji izaziva starenje pa je miš podmlađen. Farmaceutska industrija i humana medicina uveliko koriste GMO danas za proizvodnju lekova, ali i ksenotransplataciju. Zahvaljujući ispitivanju lekova na humanizovanim GM životinjama značajno je skraćen period ispitivanja lekova“, navela je Vučinić.

Genetski modifikovane životinje se koriste i u smanjenju zagađenja, pa su poznate „eko svinje“ koje proizvode manje fekalija, ali koje su eutanazirane zbog straha od alergija koju je stvarala ova svinja, kao i ribice koje su genetski modifikovane tako da svetle u pet različitih boja u zavisnosti kakvo je zagađenje vode. Takođe se proizvode hipoalergenske mačke i psi koji ne izazivaju alergije.

„Svrha genetski modifikovanih organizama je da ubrzaju rast životinja, da se samnji utrošak hrane, da se poveća korisnost hranljivih delova, zbog otpornosti na bolesti i povećanja kvaliteta hrane“, zaključila je Vučinić.