Заштита животне средине: изазови и могућности

Србија је од 2010.остварила напредак у заштити животне средине, али је и даље велики јаз између Србије и 27 чланица Европске уније(ЕУ) на пољу екологије чуло се на брифингу о заштити животне средине у ЕУ и Србији уз напомену да је за примену европске регулативе до 2020. Србији потребно 10 милијарди евра, што није мало, али што доноси огромне користи.

Зашто се сваки трећи законски пропис односи, а сваки трећи евро у ЕУ троши, на заштиту животне средине ? Зашто су стандарди тако високи ? Какав је однос између „прљавих индустрија“ и конкурентности ? Шта Србију чека на путу у ЕУ у односу на екологију? Какви су изазови и улагања , а колики добитци и уштеде ? … Поменута и још туце сличних питања и дилема покренуто је у петак на брифингу за новинаре у Дому омладине који је за тему имао ЕУ политике заштите животне средине и Србија.

Презентaцију је организовала Делегација ЕУ у Србији и ЕУ Инфо Центар у оквиру кампање „Буди еко-активан“ којим се јун у Србији промовише као месец заштите животне средине и грађанског активизма.

Велика улагања

„Почели смо са јуном, а намера нам је да се заштитом животне средине бавимо читаве године и ту нам је неопходна ваша помоћ и партнерство“, рекла је Надежда Драмићанин, саветник за комуникације Делегације ЕУ обраћајући се преставницима медија. Она је подсетила да је од 2000. до 2013. године укупна помоћ намењана заштити животне средине износила близу 700 милиона евра, да су у току пројекти чија вредност износи 114 милиона евра и да је још планирано улагање од 73 милиона евра.

Рајнер Фројнд, менаџер за пројекте из области заштите животне средине Делегације ЕУ у Србији, упознао је присутне новинаре са главним принципима ЕУ политика из области екологије.

„Око 300 директива , уредби и одлука донетих у ЕУ односи се на област заштите животне средине и то преставља трећину свих законских аката Уније“, рекао је Фројнд. Он је нагласио да је све то урађено у последњих три четири деценије и подсетио да је седамдестих Рајна била канал за отпадне воде , а да у њој сада поново живе лососи.

„То је велики помак. Сада имамо високе стандарде и они морају да се примењују. То није једноставно јер мере заштите поскупљују производњу и утичу на конкурентност, али ЕУ доказује да се те ствари могу помирити“, рекао је Фројнд објашњавајући докле се у Унији стигло са контролом квалитета ваздуха, одлагањем и прерадом отпада, превенцијом од опасних хемијских супстанци, заштитом вода и извора за пиће, прописима који се односе на отпадне воде…

Притисак на политичаре

Фројнд је указао да је Влада Србије урадила стратегију достизања стандарда животне средине и нагласио да би политичаре стално требало подсећати да улагање у ту област није скупо, јер је штета од нечињења далеко скупља.

Србија је од 2010.остварила напредак у заштити животне средине, али је и даље велики јаз између Србије и 27 чланица Европске уније(ЕУ) на пољу екологије, изјавио је Фројнд и навео да је за примену европске регулативе до 2020. Србији потребно 10 милијарди евра.

„Веома је важно да имате квалитеtне податке и мерења јер само тако можете да утичете на политичаре иизвшну власт да нешто учине и поштује прописе које су донели“ , рекао је Фројнд наглашавајући, да се у Србији највише постигло у контроли квалитета ваздуха и хемијски опасних супстанци, а да је најмање учињено у преради отпадних вода.

„Србија је у погледу вода у најгорем положају, јер се само 10 одсто отпадних вода прерађује”, навео је он.

„То је схватљиво јер су ти пројекти увек најскупљи и зато ЕУ за земље које су у заостатку , као Бугарска и сутра Србија, даје прелазне рокове у оквиру којих би требало да се достигну ЕУ стандарди, што није лако али носи вишеструке користи“, закључио је Рајнер Фројнд и предочио да ‘зелене технологије’ отварају нова радна места.

Опипљива корист

Како је навео, увођење евростандарда у Србију за управљање отпадом је већ могуће платити, а према проценама експерата куповна моћ Србије за потпуну примену директива у екологији биће 2023. године.

Кад постанете чланица Уније постоје структурни фондови, који чине чак 50 одсто буџета ЕУ за те сврхе, навео је он.

уз податак да се у ЕУ три одсто БДП остварује са ‘зеленог тржишта’, које најбрже расте.

Такође, 30 одсто новца из претприступних фондова користи се за екологију.

Пројект менаџер за енергетику у Делегацији ЕУ Глиго Вуковић навео је да је заштита животне средине најкомплекснији део Уговора о енергетској заједници у оквиру ЕУ и захтева највећа улагања у енергетику да би се испунили услови.

Према његовим речима, Електропривреда Србие је направила ‘зелену књигу’ у којој су побројали шта све морају да ураде да би задовољили све услове до 2018. и за то им је потребно 1,2 милијарде евра.

Ми из ЕУ настојимо да помогнемо и то улагањем новца у конкретне пројекте, који ће да дају највеће резултате, највише се односе на емисију честица из термоелектрана, где је постављањем филтера у Обреновцу и Колубари емисија прашине у атмосферу смањена за 20 пута, рекао је Вуковић.

Сања Бабић, саветник за медије ЕУ МИСП (Програм подршке развоју инфраструктуре локалне самоуправе) упознала је новинаре са кампањом која има за циљ развој грађанске свести за очување животне средине.

Србија је од 2010.остварила напредак у заштити животне средине, али је и даље велики јаз између Србије и 27 чланица Европске уније(ЕУ) на пољу екологије чуло се на брифингу о заштити животне средине у ЕУ и Србији уз напомену да је за примену европске регулативе до 2020. Србији потребно 10 милијарди евра, што није мало, али што доноси огромне користи – See more at: http://euinfo.rs/events/8254/%D0%97%D0%B0%D1%88%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B0+%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%BD%D0%B5+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%3A+%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%B8+%D0%BC%D0%BE%D0%B3%D1%83%D1%9B%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8.html#sthash.mAOy3dZE.dpuf

2 Comments

  1. Unija pronalazača Srbije i dijaspore Teslino jedinstvo ima projekta iz zaštite šivotne sredine , ali samo se piše o tome i ništa ne preduzima. Nema investicija u praksi ,a u priči ima svašta. U čemu je problem? Poznato je da iz auspuha izlazi znatna količina mnogih otrova za čovekovu okolinu. Imamo rešenje za to. Zašto ne tražite od pronalazača u Srbij rešenje problema? Spoštovanjem,Ostoja Rajić

  2. Poštovani, Vi igrate političke igre, a mi imamo istinita tehnička rešenja vašeg političkog problema. Vi za političke priče uzimate debelu lovu i narodu obećavate da će nešto biti. Mi narodu i vama možemo praktično pokazati  celinu vaše priče i  narodu praktično primenljiv proizvod. Znamo mi da je lova u politici , a siromaštvo u proizvodnji.Priča se da proizvođači moraju da osnuju neku jaku političku partiju  u kojoj bi bili uključeni svi nezaposleni i siromašni birači -građani  , jer bi na taj način preuzeli novac u svoje ruke i razvili privredu i zaposlili narod. Razlog je da bez politike nema dobiti i zaposlenosti , samo politika ima novac ,a proizvodnja siromaštvo , a ona zarađuje taj novac. To je velika nepravda. http://www.teslinojedinstvo.co.rs

Leave a Reply to Остоја Генијалац РајићCancel reply