Na prostoru između Vršačkih planina na severu, Lokve na jugu i Banatskih planina na istoku, otvorena prema Panonskoj niziji i na tom malom prostoru okružena rekama Nera i Karaš sa mnogobrojnim mrtvajama, velikim Dunavom i Labudovim oknom, kao i kanalom DTD, potokom Sige, malim Kruščičkim potokom i 7 veštačkih jezera nalazi se moja voljena Bela Crkva.
Verujem da je nekada davno Bela Crkva bila među najlepšim varošicama na svetu. Okružena prirodom nesvakidašnje lepote, predodređeno joj je da bude varoš bajkovita, stvorena za uživanje, za pesničke duše, jednako kao i za inovacije i neprestani napredak… 
Ovaj predeo naseljavan je još od doba neolita i mesto je ukrštanja mnogih naroda : Nemaca, Srba, Mađara, Rumuna, Jevreja, Rusa Čeha, Slovaka, Roma … koji su u poslednja tri veka vukli svoje klupko kroz lavirint života i zajedno stvarali duha ovog grada.
Bela Crkva je dugo slovila za najlepši cvet Južnog Banata. A na kraju ove 2013 godine, sa prvim danom zime, okupili su se građani da pokažu da ona to može opet postati i ostati. Nećemo dozvoliti da bude poput Atlantide zaboravljena, istrošene lepote i beznačajna u vremenu … ova mala varošica, tako stvorena da joj samo ljubav može vratiti sjaj.
A sve je počelo bezazleno, sa ljubiteljima prirode, osobito ptica, nostalgičarima i ponekom romantičnom dušom … aktivisti koji su osmišljavali programe, akcije, edukacije … i onda se nametnulo pitanje: šta to u očuvanju prirode ovog kraja građani najviše žele? Naravno, uvek je počinjalo i završavalo se pričom o Hrastovom lugu, nekada poznatom Rudolfsajn lugu. Prvi hrastov lug na Neri nastao je davne 1822. godine kada je izvesni g. Fridrih Korb kupio 4 jutara zemlje oko svog mlina i pošumio hrastovima, od čega je vremenom nastala gusta šuma. Kasnije, Parkovno društvo Bele Crkve je decenijama osmišljavalo i širilo sadržaje na Neri, kao i zelenilo u samom gradu… 
Zato smo počeli sa prikupljanjem potpisa za „Obnovu Hrastovog luga“ koji je imao dobar odziv, pa čak i od strane turista. Krajem 2012.godine pozvane su sve NVO sa teritorije opštine Bela Crkva, kao i Obrazovne ustanove grada da se oformi asocijacija pod nazivom „Zeleni trenutak“ kao odgovor i podrška volji građana. Sredinom marta potpisima je nastala Asocijacija „Z. T.“ a u avgustu iste godine potpisan je Protokol o saradnji sa Opštinom.
Ostala je još samo realizacija akcije „Obnova hrastovog luga“ na Neri. Zato smo u subotu, 21. 12. 2013. godine započeli sa akcijom obnove i posadili smo 400 sadnica hrasta lužnjaka i 10 sadnica crvenog hrasta. No, ovo je samo početak jer preostaje sadnja do same obale Nere. Nadamo se da ćemo do nastupajućeg leta posaditi još 820 sadnica. Naglasićemo da je ovo šuma dobre volje, da je mnogo rada uloženo, a bez ikakve lične koristi. Svi koji žele da budu deo ove akcije i učine neko nesebično, dobro delo mogu i da otkupe svoj hrast i novac će ići za kupovinu novih sadnica … sve dok lepa Bela Crkva ne postane najzeleniji grad u Srbiji a možda i na svetu.
Ova sadnja je zvanično vetro-zaštitni pojas, pa je možda važno i znati da je davne 1872. godine usvojena odluka da se duž obala reke Nere i Karaša posadi vetro-zaštitni pojas i da od tada nije bilo ovako spontanog jedinstva građana, organizacija i vlasti. Sadnice za ovu prvu akciju finansirala je Opština Bela Crkva, obradu zemljišta Kancelarija za mlade a izvođače radova Agro Eko Bel.
Kakav je odziv,vidi se na fotografijama…
Meni ostaje da izrazim duboko poštovanje i divljenje svima koji vole prirodu i ovaj grad, koji misle na budućnost i poštuju prošlost i iznad svega gaje svest i savest u očuvanju najlepše planete Zemlje !
Za Zelene novine,Daniela Đolić
Ostavite komentar