Danas je 5. Jun – Dan zaštite životne sredine. Koliko se pažnje u Srbiji poklanja životnoj sredini i njenoj zaštiti najbolje ilustruje ova reportaža sa Stare planine, „zaštićenog“ Parka prirode koji je postao deponija radioaktivnog otpada.
„Prisećam se podatka da je Zavod za javno zdravlje ‘Timok’ u Zaječaru pre nekoliko godina vršio ispitivanja nivoa radioaktivnosti oko rudnika, kao i da je konstatovana blaga povećanost prirodnog fona. Rešili smo da se i sami u to uverimo…
Saznajemo da je pored prostora za preradu rude postojala brana koja je sakupljala otpadni radioaktivni mulj i pesak iz preradnih voda. Priliv velikih voda sa obližnjih brda vremenom je doprineo pucanju ove brane, tako da se sav mulj i pesak izlio u korito Trgoviškog Timoka, koji se spaja sa Svrljiškim Timokom i čini reku Timok. Okolno stanovništvo je nakon pucanja rudarske brane i nanosa peska koji su činili deo korita reke koristilo ovaj pesak za izgradnju svojih kuća…
Baka Verica nas upoznaje sa svojim domaćinstvom i imanjem. Pokazuje nam crevo iz kojeg godinama curi voda. Doznajemo da je to voda koja dolazi iz zatvorenog rudnika. Voda je bele boje a okolinom se širi neprijatan miris. Od starice doznajemo i da je poslednjih godina miris sve jači. ‘Ova voda se seoskom rečicom koja je poprimila belu i sluzavu boju, uliva se u obližnji potok koji je pritoka Trgoviškog Timoka’, kaže baka Verica.
Brojke na našem brojaču vrtoglavo rastu i pokazuju desetostruko povećanje od normalnog fona. Baka Verica nam kaže da je nekada ovu vodu koristila za zalivanje bašte i pojenje stoke…
Ispod neobezbeđenog prostora je veliki broj mašina koje su korišćene u preradi rude. Nailazimo na zgradu koja je nekada služila kao magacinski prostor. U ovom prostoru, gomila razbacanih plastičnih i metalnih buradi koja su puna tečnosti i materijalom nepoznatog sastava, svetlo zelene boje. Uočavamo na buradima obeležja da se radi o otrovnim materijama. Krov i prozori zgrade su oštećeni. Na zemlji, u zgradi i pored zgrade vidimo nanose zelene boje koju je voda nanela sa nezaštićenog i opasnog materijala koji se koristio za preradu radioaktivne rude.
Na obližnjem brdu merimo radioaktivnost koja je pet puta veća od dozvoljene – 520 mikrosiverta.
Ispred oronule seoske crkve konstatujemo da je okolina posuta radioaktivnim šutom koji potiče iz rudnika.
Krećemo se stazom ka rudarskom oknu napuštenog rudnika uranijuma “Gabrovnica”. Odjednom, brojač našeg uređaja, blokirao je na 1200 mikrosiverta. Imamo osećaj da smo prošli pored neke pukotine u zemlji iz koje izbija zračenje. Brzo se udaljavamo. Resetujemo naš merni uređaj.
Dolazimo do samog otvora rudnika! U dubini okna vidimo obrušenu zemlju koja je zatvorila ulaz. Brojač opet pokazuje povećno zračenje, pet puta veće od normalnog. Iz urušenog rudarskog okna ističe voda. Meštani kažu da intenzitet vode iz okna varira. Okno nije zazidano…
Ostavite komentar